EhoMag
Magazin

VIDEO: TRUDNA ZAVRŠILA U BIJELOM ROBLJU I ZATVORU! Snežanina životna priča ledi krv u žilama!

U nastavku večeri svoju ispovijest imala je i Snežana Ojdanić. Ona je iznijela detalje koje niko od zadrugara nije znao, a nakon što su čuli njenu životnu priču svi su je nagradili gromoglasnim aplauzom.

Ja hoću prvo da kažem da je moj sin najbolje dijete na svijetu, ali on zna dio priče. Samo želim da me razumije i podrži. Ja sam odrasla u vrlo siromašnoj porodici, imala sam divnog oca i majku, ali ja sam bila neko ko je čitav život bio na svoju ruku. Bila sam više muško nego žensko. Ja sam sa svojih 17 godina otišla u Beograd, živela sam tu tri godine, pa sam radila u turističkoj agenciji, radili su Bugarsku, Grčku… Meni se svidjela jako Grčka i otišla sam da radim u kafiću sa rođakom. Tu sam počela da radim, bio je dečko jedan koji se meni svidio… Ostala sam trudna, saznala sam u trećem mjesecu da sam trudna kada sam došla u Beograd. I otišla sam na pregled, žena mi je rekla: “Čestitam, bićete mama”, ja sam rekla: “Nema šanse” – započinje Snežana svoju priču.

Tada sam rekla da ne želim da rodim dijete i doktorka mi je zakazala abortus, došla sam za 20 dana i rekli su mi da mora konzilijum i ja sam tu napravila haos svima. Nisam bila spremna da budem tada majka. Niko nije htio da pristane na to, obišla sam sve bolnice. I ja sam odlučila da zadržim dijete. To je u Crnoj Gori tabu, roditi dijete bez oca. I onda sam pročitala oglas u novinama da se traže cure za rad u Grčkoj, sobarice, konobarice… Ja sam tu vidjela da mogu da se vratim u Grčku, da zaradim novac, da gospodin prizna dijete. Ja sam otišla na razgovor, bila je tu gospođa iz Kragujevca, bio je s njom navodno suprug koji je Grk. Ja sam imala 21 godinu, a oni možda 60. Meni je djelovalo to kao ozbiljno. Ja u jednom momentu priđem ženi iz Kragujevca čije ime ne želim da spominjem, ja sam je pitala: “Da li je ovo stvarno tako ili stoji nešto iza ovoga?”, ona je meni rekla: “Ako mislite da smo prevaranti, slobodno napustite ovu salu”, ja sad gledam one žene, one sve raspoložene da idu da rade. Ja se dogovorim sve, nas nekih blizu 30 cura, svi krenemo… Stižemo mi u Grčku negde uveče i dolazi meni taj gospođin suprug i kaže mi da pokupim pasoše od svih njih. Stali smo ispred hotela sa 5 zvijezdica, nije mi bilo logično. Priča je bila da ćemo tu prespavati, a da će sutra doći poslodavci – priča Snežana kroz suze.

Ja prva izvadim moj pasoš i čovjek uzme pasoš, ulazi u hotel, ja uzimam kofer i krećem u hotel, a batler mi kaže: “Dođi iza hotela”, ja krećem, otvorena vrata, vide se tri male zgradice i polje pomorandži. Ja vučem kofer, ulazim i krajem oka snimim muškarca pored zida i zatvara se automatski kapija i pojavljuje se cura od gazde koja je vodila sve to. Ja kažem: “Izvini, hoćeš li mi objasniti gdje smo došli?”, ona kaže: “Sačekajte dok dođe vlasnik, on će vam sve objasniti”, i mi silazimo u podrum, tu su poljski kreveti kao za plažu. Tu već kreće haos, žene plaču, vriše, lupaju na vrata… Meni milion stvari prolazi kroz glavu, trudna sam, peti mjesec. Ja sam ćutala, nisam nikome rekla da sam trudna. Ja sam sjela i čekala da dođe taj neko. Pojavio se gazda lokala i ušao kao kauboj. Došao je još jedan s njim, on je tukao ribe, ja sam ga zvala dželat. On je pitao: “Gdje je ta što zna Grčki?”, ja sam ustala i pitala da mi objasne šta se dešava, da hoću svoj pasoš, a on je rekao: “Kad bi to tako moglo, ja sam platio za svaku od vas 2000 maraka”. Žene su vrištale, padale su u nesvijest, njih su izveli i nikad nisam čula šta je bilo s njima. Smjestili su nas po sobama i rekli su nam da moramo da budemo sređene i radile smo dva lokala. U jednom smo sedili u kostimu, a u drugom sam sedila sa gostima. I ja sam došla na posao, pije se čist alkohol, ja sam prvu noć popila 10 pića. Ovaj kog sam zvala dželat sve je pisao u svesku i kaže: “Sutra tih 10 pića moraš da napraviš”, tako su mi povećavali pića i dug. Jedno veče sam pobjegla sa te plantaže, bila je tu i cura iz Novog Sada. Mi smo preskočili zid, stigli smo ujutru i ušli smo u lokal jedan gdje smo mogli da sačekamo. Ništa nije radilo, čekali smo da uđemo u konzulat, da kažemo da smo otete. Nije prošlo pet minuta, pojavi se gazda i taj dželat na vratima. I kao: “Šta radite?”, ja kažem da pijemo kafu. Oni kažu: “I mi ćemo sa vama, pa ćemo nazad”, ne mogu da vrištim. Vratili su nas nazad i on mi je tada rekao da me neće niko dirati. Poslije nekih 20 dana, ja sam krila stomak, stezala ga pojasem… Svako veče se više alkohola pilo i jedno veče su došli u sobu i gazda mi je rekao: “Da li imaš zakazani randevu?”, ja kažem: “Ne, ne sviđam se nikome”. On kaže: “Hoćeš li da imaš?”, ja kažem: “Pa, ako me neko pozove”. Onda su mi slomili prst i pitali su me da li hoću da imam sastanak, ja sam rekla: “Ako mi neko plati piće, ja hoću”. To se dešavalo par puta. Ta žena koja nam je spremala hranu, ona mi je vezala neke palice. Poslije mjesec dana je jedno veče došao, ja sam sjela za šank i povraćala sam, bilo mi je muka. Tukla sam se. Stigla su mi tri šampanjca za šankom. Jedan je 50 pića – dodala je Sneža.

Taj dželat je stavio tri flaše i rekao: “Večeras ne možeš da izbjegneš”, on je imao oko 60 godina i s njim su bila dva telohranitelja, Bugarke s kojima sam se klala, one sve plaču. Ja dođem i oni tu sa mnom pričaju sasvim normalno. Poslije 10 dana se pojavio ponovo i rekao mi: “Večeras ti i ja idemo da se družimo, da budemo zajedno”. Meni je jedini izlaz bio da kažem da sam trudna. Ja kažem: “Ja bih vrlo rado, ali mene boli stomak”. On se okrene i kaže: “Dobila si?”, ja kažem: “Ne, trudna sam”. Kaže on: “Da, da i ja sam trudan”. Onda je pozvao i tog gazdu, šapnuo mu nešto na uvo i gazda je počeo da se dere na mene u smislu: “Da li si normalna, što nam nisi rekla da si trudna?”. U tom momentu mi taj čovjek nije verovao, mislili su da igram igru. On mi je rekao: “Ništa, idi spavaj, ujutru idemo kod ginekologa”. Ja nisam spavala cijelu noć. Spremila sam se, došlo su po mene, cura od gazde mi je rekla: “Da li ti znaš da ćeš danas da budeš pokojna zbog ove igre?”. Ušli smo, on se obratio doktoru, ja sam sjela na sto, uradili su utrlazvuk, rekao mi je da je beba dobro i pitao me da li hoću da čujem otkucaje srca? Onda je počeo i ovaj koji me je doveo da plače. Završio se pregled, dao mi je vitamine koje moram da pijem, ispratio je curu od gazde, otišli smo na doručak, čovjek me je pitao: “Zašto nisi rekla i zbog čega si tu?”, ja sam sve ispričala. Ja sam se vratila u smeštaj, nisam radila, prošlo je 10 dana, došla je cura od gazde i rekla mi: “Spremi se da ideš da radiš za kasom, hoće gazda da ti pomogne”. Ja sam se spremila, otišla u lokal, tu je bilo 40 cura. Na kraju je ostalo nas 8, ja sam uzela torbu i krenula da izađem, dželat mi je rekao: “Gde ćeš?”, ja sam rekla: “Gdje i ove cure”, onda je došla policija, uhapsili su nas, poslije pola sata je došao advokat, mene su izveli u kancelariju – dodala je Sneža.
Advokat mi je rekao: “Nemoj da se plašiš ti ćeš da budeš puštena” i sad treba da ja nagovorim djevojke da je gazdarica žena koju niko nije upoznao. Ja sam se vratila u ćeliju, rekla da sam trudna, rekla sam da nemam života ako se vratim kući, ako hoće da slažu zbog mene, ako neće onda idemo kako bude. One su sve pristale. Došao je dan suđenja, dale izjavu, sve su rekle kako smo se dogovorile, prišao je advokat sudiji i dao mu papire da sam trudna. Sudija je pocepao papire i rekao: “Deportacija”. Adovakt se izgubio, niko se više nije pojavio da nam donese hranu, samo su nam donijeli naše stvari. To su tri ćelije. Jedan od tih policajaca me je pitao za ime, kada je doneo pasoš. Mene su prebacili u Atinu, pa u Solun… Pa su mene doveli na granicu sa Makedonijom. Ja sam plakla cariniku i molila da mi ne udara taj pečat. On je rekao da je to njegov posao i da mora. Ja sam izašla s koferom, snijeg je bio, januar mjesec. Onda se pojavljuje čovjek, ljubi me, grli me i kaže da sam ga spasila zatvora. Stigla sam u Beograd i ne znam gdje da idem. Odlučila sam da je najbolje da skočim s mosta i da riješim muke svima. Nazvala sam kući sa stanice, javila mi se majka, počela da se dere na mene jer se nisam javila mjesec dana. Javio mi se otac i pitao da li sam trudna, ja sam ćutala, ništa nisam rekla. On je rekao: “To je tvoje, to je i moje, prvim prevoznim sredstvom, sjedi i dođi kući”. Onda sam došla u Crnu Goru i rodila Andriju. Živela sam normalan život, radila, borila se… Otac mi je umro poslije godinu i pet mjeseci. Onda sam u pjevanju vidjela spas da podignem dijete. Andrija nikada nije tražio oca – rekla je Snežana, a zadrugari su je nagradili gromoglasnim aplauzom zbog hrabrosti.

Izvor: alo.rs/expresstabloid.ba

Related posts

VIDEO: Žan-Klod Van Dam u 60. godini izgleda bolje od većine mladića

U R

Novak Đoković odmerio Anu Nikolić na njenom nastupu!

admin

Tamna strana bolesti koje popularni kriju

U R